Grupa za borbu protiv „medijskog mraka“ želi da ugasi medijsko srce Srbije, polovina protiv!

Nezahvalan će posao imati radna grupa za medijsku strategiju kad bude raspravljala o primedbama iz javne rasprave, jer, ako je suditi po današnjoj u Beogradu, malo je konkretnih predloga za poboljsanje teksta, a time i medijske slike i položaja medijskih poslenika.

Nakon početnog obraćanja premijerke i predstavnika EU i OEBSA, koji su predloženi nacrt strategije ocenili kao dobru osnovu za konačni tekst koji će doprineti boljoj medijskoj slici i atmosferi u Srbiji, u raspravi su se ređali predstavnici medijskih udruženja, manjinskih zajednica, sindikata, ugledni profesori…ali se diskusija, uz retke konkretne predloge, rasplinula na hiljadu pitanja koja već decenijama tište medijsku zajednicu.

Od konkretnih primedbi, predloga i zahteva čulo se da je višeo prostora potrebno za medijsko predstavljanje i informisanje manjina, da direktoru javnog servisa treba „smanjiti“ ovlašćenja…

Čulo se i da treba nešto preduzeti povodom haosa s ograšavanjem u prekograničnim programima koje emituju kablovski operateri, da na neki način treba vratiti opštinama finansiranje lokalnih medija, jer su privatizacijom bukvalno nestali…

Nezaobilazna je tema bio i Tanjug, ovog puta u paketu s Politikom i Novostima, a povod je aneks u tekstu nacrta strategije o kojem je u toku javna rasprava, a gde se pominje mogućnost da Tanjug postane javni servi čime bi se razrešio status agencije.

Rade Veljanovski, profesor FPN i Zoran Sekulić u ime Asocijacije nezavisnih medija, a inače vlasnik privatne agencije Fonet, izjavili su da je taj aneks apsolutno nepotreban, te da jednostavno treba okončati postupak gašenja Tanjuga započet 2015. nakon donošenja Zakona o Informisanju. Time, kako je rekao Veljanovski, medijsko tržište ne da ne bi ništa izgubilo (kako se prejudicira u aneksu), već bi time samo dobilo.

Gvozden Nikolić, vlasnik pportala i produkcije Glas zapadne Srbije je poručio da to ne dolazi u obzir.

Nikolić koji je i predsednik Udruženja medija i medijskih radnika koje okuplja 23 medija kazao je da oni neće dozvoliti da se ugasi „medijsko srce“ Srbije, u koje ubraja Politiku, Novosti i Tanjug.

On je istovremeno podsetio da je u vrtoglavoj privatizaciji nakon 2008. hiljade ljudi ostalo bez posla, a da je za to zaslužna upravo prethodna Medijska strategija.

On je optužio medijska udruženja da su sve to nemo posmatrala, te dodao da ista interesna grupacija ljudi sada piše novu medijsku strategiju, što su u diskusiji zamerili još neki učesnici.

Кako je rekao Nikolić, oni će podržati svako rešenje koje je dobro za medije, medijsku scenu Srbije i za državu, navodeći da je nepojamno da neko želi nečiji nestanak s medijske scene da bi drugi na njoj bili uspešniji.

U tom je smislu pomenuo da i sam odnedavno ima agenciju (RINA), koja, kaže, dobro radi, te da je uveren da za sve ima mesta.

U sličnom tonu, kad je reč o Tanjugu, govorio je i profesor Stanko Crnobrnja, koji je, međutim, imao i konkretne primedbe na tekst nacrta strategije, a pre svega u smislu našeg kompletnog zaostajanja u međskoj sfrei, pre svega u tehnološkom delu.

Opšti zaključak skupa je da je kompletna medijska zajednica i dalje duboko podeljena, jednako kao što je to bilo u vreme Miloševića, o čemu svedoče kvalifikacije koje su jedni iznosili na račun drugih.

Pa se tako čulo i da jedna ista interesna grupa od 2.000-te smišlja sve medijske strategije, da REM ne radi svoj posao, da Savet za štampu ima svoje miljenike, a da njegove odluke poštuje i prihvata otprilike 30 odsto medijske zajednice, da ima onih koji samo svoje udruzenje smatraju pravim a sva druga nazivaju fantomskim…

Takođe, utisak je da je veliki jaz između prestoničkih i svih drugih medija, a da se negde između nalaze manjinski mediji, koje na papiru svi „podržavaju“, ali u praksi za njih nema baš dovoljno prostora.

U tom je smislu iznet je i predlog da se pri javnim servisima formiraju posebne redakcije za informisanje manjina, dok je predlog o uvođenju kategorije „medija civilnog sektora“ takođe izazvao podelu među učesnicima rasprave.Jedni su ideju podržali, dok drugi u njoj vide još jedan način da se „neke pare preusmere na neku stranu i ispod žita dodel ko zna kome“.

Tanjug